Ta noc, kada tisina zadje u tu ulicu pod svetlima grada
prosetala si se s korakom tvoje belo-sjajne duse,
osetih se ta cutnja u samom koraku i razgovoru nasih
koraka, drhtale su i zvezde kako su one znale pevusiti
kroz tvoje usne, kada si pocela razgovarati.
Tvoje oci su pratile ceo spektar slika po meni iako
smo se tek sreli, ali smo znali da se vec iole znamo
napustajuci te osvetljene trotoare, polako sa prvim
korakom zauzimali smo jos veci pedalj nas i udisemo
nas zajednicki osmeh, tu moju stidljivost u nemim
recima uzivam u svakom tvom zanosno-upijajucem
razgovoru tela, a opet, pozelih da mi nezno sapuces.
Kroz osmeh si slozila najdivniju vilharmoniju skrivenih
uzdaha popracenu vlaznim usnama, uveravam sebe da mogu
da prozborim tiho najtise kroz srce svoje da osetis
svaki pedalj mojih dodira, ta varnica pod usnama
kada se spojila sa tobom.
Neznim dodirom optrcao sam pod uvojkom od tvojih vlasi
ususkavao tvoju misao, da barem udjem u samu cesticu
tvojih razmisljanja na kratko si utonula u mirniju
luku neznog sata, zapljuskujuci svoje usne pod vlaznosti
svoga jezika.
Volim tako optrcati tvojim obrazima, nezno si naslonila
obraze ocekujuci jos, jos neznijih potoka neznosti,
mekane usne pune sjajnosti jos malo neznosti pod slapovima
istkanih emocija iako je mlada noc bila, pozeleh ta dva oka.
Ta dva oka su sjajnija bila u toj noci, dosaptavala mi je
dusa da si to ti ta koju verno ceka, onako izdaleka osetih
zmarce po plecima svojim osetih zubor usana tvojih,
najlepsu melodiju tvoga jezika, svu neznost tvojih dodira
a opet, noc je kratko trajala, ali se nadam sledece noci
da te ukradem za svoj trenutak neznog snivanja.
Bez obzira sto te nema trenutno kraj mene, ne placem,
jer u dubokoj noci otvaras moje srce, i jednim sapatom
poput srninih koraka ulivas moju ljubav kroz tvoju
nezno-iskrenu zenstvenost, upijajuci i deo mene da
osetis sva moja nadanja za tobom, jer zasto da budemo
sami, kada smo vec iole umesali prste pod sudbinom nasom.
Ta ista polja po kojom nase dveju duse spavaju i kroz
noci mlade dosaptavaju uzavrele strasti, sakupljajuci
zrnevlje samih iskrica vatrenih strujanja u nama i kao
tvoj andjeo cuvar, kroz moju odsutnost za tobom,
bez obzira sto te nemam kraj mene, kroz tisinu, kroz
ovu toplu zimsku noc kradom ti prilazim da ne uplasim ta
oka dva, kroz poljupce svoje oteram ti svu samocu uz zamenu
za dvoje, jos samo pustim leptirov bal pod osmehom sazvezdja
ulepsam ti i ovu noc, pod oblacima neznosti.
To vecno prolece u tvojim dlanovima, kroz studenost nasu
rodice se neznana radost isprepletena rucicama nasim,
malo po malo zaljubicemo se i mi, pod obalama emocija,
zapljuskivace nas ljubav nasa.
Ta ista dusa sto plamti nad pucinom sazvezdja, premostice
nase slatke uzdahe i uvucice nase slatke porive pod morski
tepih dodira uvlacuci u sebe jos nezne reci nase, kao staru
izreku satkanu za nas dvoje.
prosetala si se s korakom tvoje belo-sjajne duse,
osetih se ta cutnja u samom koraku i razgovoru nasih
koraka, drhtale su i zvezde kako su one znale pevusiti
kroz tvoje usne, kada si pocela razgovarati.
Tvoje oci su pratile ceo spektar slika po meni iako
smo se tek sreli, ali smo znali da se vec iole znamo
napustajuci te osvetljene trotoare, polako sa prvim
korakom zauzimali smo jos veci pedalj nas i udisemo
nas zajednicki osmeh, tu moju stidljivost u nemim
recima uzivam u svakom tvom zanosno-upijajucem
razgovoru tela, a opet, pozelih da mi nezno sapuces.
Kroz osmeh si slozila najdivniju vilharmoniju skrivenih
uzdaha popracenu vlaznim usnama, uveravam sebe da mogu
da prozborim tiho najtise kroz srce svoje da osetis
svaki pedalj mojih dodira, ta varnica pod usnama
kada se spojila sa tobom.
Neznim dodirom optrcao sam pod uvojkom od tvojih vlasi
ususkavao tvoju misao, da barem udjem u samu cesticu
tvojih razmisljanja na kratko si utonula u mirniju
luku neznog sata, zapljuskujuci svoje usne pod vlaznosti
svoga jezika.
Volim tako optrcati tvojim obrazima, nezno si naslonila
obraze ocekujuci jos, jos neznijih potoka neznosti,
mekane usne pune sjajnosti jos malo neznosti pod slapovima
istkanih emocija iako je mlada noc bila, pozeleh ta dva oka.
Ta dva oka su sjajnija bila u toj noci, dosaptavala mi je
dusa da si to ti ta koju verno ceka, onako izdaleka osetih
zmarce po plecima svojim osetih zubor usana tvojih,
najlepsu melodiju tvoga jezika, svu neznost tvojih dodira
a opet, noc je kratko trajala, ali se nadam sledece noci
da te ukradem za svoj trenutak neznog snivanja.
Bez obzira sto te nema trenutno kraj mene, ne placem,
jer u dubokoj noci otvaras moje srce, i jednim sapatom
poput srninih koraka ulivas moju ljubav kroz tvoju
nezno-iskrenu zenstvenost, upijajuci i deo mene da
osetis sva moja nadanja za tobom, jer zasto da budemo
sami, kada smo vec iole umesali prste pod sudbinom nasom.
Ta ista polja po kojom nase dveju duse spavaju i kroz
noci mlade dosaptavaju uzavrele strasti, sakupljajuci
zrnevlje samih iskrica vatrenih strujanja u nama i kao
tvoj andjeo cuvar, kroz moju odsutnost za tobom,
bez obzira sto te nemam kraj mene, kroz tisinu, kroz
ovu toplu zimsku noc kradom ti prilazim da ne uplasim ta
oka dva, kroz poljupce svoje oteram ti svu samocu uz zamenu
za dvoje, jos samo pustim leptirov bal pod osmehom sazvezdja
ulepsam ti i ovu noc, pod oblacima neznosti.
To vecno prolece u tvojim dlanovima, kroz studenost nasu
rodice se neznana radost isprepletena rucicama nasim,
malo po malo zaljubicemo se i mi, pod obalama emocija,
zapljuskivace nas ljubav nasa.
Ta ista dusa sto plamti nad pucinom sazvezdja, premostice
nase slatke uzdahe i uvucice nase slatke porive pod morski
tepih dodira uvlacuci u sebe jos nezne reci nase, kao staru
izreku satkanu za nas dvoje.
Нема коментара:
Постави коментар