Stranica uspomena

Umacemo nasu besmrtnu ljubav pred nase skute
i lagano koracamo po nasoj prelepoj postelji
zalivamo tela vlaznim poljupcima, pod cebe
pozude nestajemo, sladimo se krisom od tudjih
pogleda, ljubav, koja nasa ljuljanja vodi kroz
obrasle lavirinte uspomena i secanja.
Kroz uspomene osecam trganje stranica nasih
smelih dogadjaja, pomalo ishabanih korica
osecao se miris parfema, dotrajao uzdah ceznji
tiho sa usana culo se po jos koje neme reci
a onda je usledila lavina ljutnje, katkad kao sad.
Jednostavno, volim pretrcati listovima nasim
pomalo zastati na rubovima emocija, pomirisati
sazvezdje dodira i uliti jos malo klupko uspomena,
a ti si znala hodati bosa, poput kosute usred
proleca, zastajkivati pod vec iole zaboravljenim
srcima.
Moram katkad posustati, jer ta nasa ljubav je znala
prosuti male kapljice i obrisati svako minulo vreme,
znalo je i samo, da nam se blizi kraj ovih stranica.
Kad se otvaras ponocnom mesecu, vesto zavodis svemir
da ti dodje pred dlanove i umela si da gospodaris
nasim trenutkom divljih zelja, znala, a cutala si.
Dok plovimo po vec ishabanim stranicama, zalijmo
jos po koju casu razgovora i u nadi se nadajmo
da smo bili, tu nakraj nasih dusa, onako samo,
izdvojeni od svih, pomalo zaboravljeni, a opet isti.