Ako je Greh

Stajala si zanesena svojom oblinom, tim nesebicnim osmehom,
pruzala si korake, jednim za drugim..da sam jednostavno
u tim ocima video svo tvoje more, koje je odavno vec
srusilo moje zidine, zapljuskujuci moje jedino srce
osecalo je nadu za bolje sutra, zeli to, stvarno,
ali kako da ti to dokazem, jedino vremenom s'puno
paznje darujem nesebicne kapljice iskrene duse.
Da slagao sam te, ali opet kroz vreme bi ti rekao
kroz sapat mojih usana, da ima jos nade za nas
a opet taj bes, ta tisina kidalo je deo mene
ja sam bio glup, tesko je voleti ako slazes
barem da imam jos jednu sansu.
Spustio bi ti mesec samo da tebi jedino sija
bez obzira na sve one plime i oseke sto pruza
prelepim obalama, jer tvoja dusa je najlepsi
deo obalnog korita, koja obilnim ljubavnim talasa
zapljuskuju moje obale, nezno dodirivajuci moje bice,
a opet, taj bes, kroz slova, osecam to, bez obzira
osecam..

Osecao sam svaku nit tvojih pora, tihim glasom sam
razgovarao da ne uzburkam to mirno more u tebi
prizeljkivao sam tvoje dodire po sebi, ali se isto
i plasio, dal bi me prihvatila onakvog kakav jesam
uplasen od svih ljudi, koji zele samo mali komadic
tog beskrajnog raja, iako je nevest u sakrivanju
emocija, pruzice joj i zadnju nadu, makar malo
da otkloni deo obrisa svakodnevnice jer zna da sutra
ce novi dan doci.
Ne znas ti, kako je voleti u tom velikom prostoru
gubiti dan a prepustati se nocima, da zora bude bolja
pa makar na malo, kroz tvoje misli da ti docaram
cvrkut poljubaca.
Ali ne srce moje ludo, pozelelo je da bude iskrenije
od nasih slova, a opet osecao sam taj vetar, koji ce
me srusiti sa te trake, sa tog mlecnog puta, uzdah
tvoj je rekao sve, te godine.
Da barem mogu da ugusim svu svoju ljubav u sebi,
barem bi mi bilo lakse, ali ne, ono zna da se bori
protiv mene, zna sve tajne puteve, svaki cvet zna
hmmm, taj miris sa tebe, ozdvanja mi ponovno pod
mojom porom, cutis, samo cutis a srce tvoje je ostalo
nedereceno.
Onako kroz maglu od autobuskog prozora, stajao sam
nepomican, ljudi nisu ni svesni koliko srodnih dusa
se mimoilaze upravo pored njih, sva ta belina njihova
ne moze oprati, srce koje pati..

Mozda da joj nisam rekao, patio bi u sebi, ni tada ne
bi imao mira.
A opet ostavila je obrise svojih mirisa po meni,
da me kaznjavaju, osecam tu dusu njenu, nema tih slova
da opisu tu vedrinu oblaka, taj smesak, te velike
buljave oci, veoma lepe, nekako otvorene za ulazak
pod satenskim nebom, prepuno galebova koji docekuju mene
samog mene.
Pomalo su mi uskakale misli od prethodnih veceri
osencavala tu prozirnih uvojaka pora, nesputavajuci
bezuslovnih mojih polja, lep je osecaj biti zaljubljen,
posle toliko godina, osetiti obris neznih dodira po sebi
i taj trenutak, ranio sam sebe, a opet, dal bi mi dala
jos jednu sansu, da se ponovno borim za tvoje prelepo
postojanje..

Ako je greh, zaljubiti se u tebe, zasto ovako prostruju
ovo moje telo, cim mi moje misli prostruje za tobom,
ako je greh, voleti, pruzio bi ti svaki trenutak vecnih
iskrica, samo da ti ugrejem tvoje telo i bice,
ako je greh, sto sam mlad, zaustavicu vreme samo da ostarim
pa iako je to premalo, jedino sto ti mogu dati je
moje srce, da ti kuca kao vremenski sat,
a dusu da ti vecno sija u najjtamnijoj noci
samo da znas koliko mi znacis svake noci..