Evo prosucu dusu na papir
da ispise po koje slovo,
necu pisati tuzne
niti polomiti olovku ovu
samo besede svoga zivota
izlomicu k'o onda kad si cutala
a ja uronio u potok svilenih suza..
Nastojacu da od ovog mastila prikazem sve tvoje reci
koje si znala cepati k'o onda kada si znala pevati
i opet cutis..
zasto..
Ja ne pisem, je ne cutim, ja ti samo u ovaj kutak sapcem
ja ne znam za bol,
iako ga imam necu ti reci
iako znas da sam besmrtan
nikada ti necu reci..zbogom..
Kakva ironija..opet nastojis da mi kvaris slova
na tom zutom papiru,
izbledelom od vremena
opet ova cigareta gusi moje zidove
i ova kafa rasipa moje takozvane dodire
i opet teras me..ko zna kuda.
Volela si da napisem rec do dve..
k'o onda kada sam ti znao pisati..
I wove a delicate puff of sun,
that your soul does not burn from too much love and then you knew to laugh as now you're making damn my soul
ili jednostavno odluciti da ti docaram na neznim notama mog iskonskog jezika,
bas onim sto si znala uzivati pod jezikom
sve one nezne pore uvlacila u moje jazbine
i zanevek oplemila svoje srce i postala prava zena..
Zena je stvorena da bude voljena,
da bude oplemenjena iskonskom lepotom i nikada da ne bude ostavljena na raskrscu surovog zivota
Znali smo..
pretrazivati sve one skoljke pri obalama recnog korita
istrazivati svaki trag naseg stopala i sjediniti se
zajedno s'a nasim vlaznim usnama..
Нема коментара:
Постави коментар