Bojao sam se

Bojao sam se, probudit cu svoje nemire,bojao sam se
da plakat cu pred zorom, nistavilo koje donosi
i odnosi pred mojom dushom, zaplakao bih ali nemam kome.

Cemu sva ova nadanja, cemu svi ovi tuzni dani
ne mogu te izbaciti iz dushe svoje,ko otrov si ostala
kao plac zaborava koji odjekuje kroz prazne
sobicke,sve one kutke skojim smo znali plakati
i zajedno se smejati u sav glas..verujem
da nam spasa vise nema..

I dalje govorim sebi da te volim iako suza lagano klizi
po mom naboranom licu, izgorela cigareta,
svaka kap iluzije stvorena na otvorima moje dushe..

Ti odlazis sva sretna i slobodna, jedino sto ostavljas
je jedino ranjenog i slomljenog andjela cuvara,
razapet kroz proslosti srece, uspeha ali se
i okreces i pokazujes obrise svoje pobede..

Osetio sam noz u ledjima, svu tu izdaju,svu tu presusenu
molitvu, cemu sve to..kada kada..

Ostao sam bez reci..
Ostao sam opet sam, da lutam prasnjavom stazom zivota
ostao sam zatecen, prepolovljene dushe, zauvek sam..

Jedino znam da ce proci sva ta sreca i nadanja,
da bih smogao snage da zavolim opet..

Bojim se u ovoj samoci da prebrodim jutra,da
bojim se sto cu sada naci neku drugu srecu
plasim se samo da cu opet pasti na kolena
i ponovno kao feniks iz pepela ustati..

Cemu sve to vodi..
Kada niko ne ume iskreno da voli...