Zoro rujna

Zoro rujna, opet me bole grudi ove sto se nude
sve je lako uz rakijicu dve, s'prvom krecem
zorom tamo gde ne mogu s'tobom, druga mi je
uteha posle noci ove, mozda pred san docices
mi kao smireni pomracaj.

Zoro rujna, opet me boli glava luda, ova sto
pametuje svuda, brisem misli ko brisac sa
automobila, mozda ce i ovog dana obrisati
i tvoja medna usta, jedino znaj mozda cu i
ja naci u raju kraj.

Zoro rujna, opet me boli dusa ova,
sto zna plakati za tobom kada ni ova
kisa oprati nece, samo ovaj dodir jutra
svanut ce opet, i ja se opet grcim u bolu
zasto me mucis i ove noci, budi moja u
rana jutra, jer rakijica ljuta saprati
me nece do sutra.

Zoro rujna, iznova opet sve isto krece
korak po korak sve mi odmices,
eto i ova casica prazna i ljuta,
sve sto pomislim na nju ona mi odbije
jos sto puta, popit cu jos rakijice dve
mozda ce i ovom ranom zorom doci i za
mene bolja jutra.