Tako osencena sedis u fotelji, da svaka pora
uzdise za medenim mirisom moje kuhinje
osmehom me dozivas, taj nemili nos koji
mrdas pokretima, taj zar na usnama
probada moja osecanja tvojim pogledom.
I opet blagim prstima prodjem kroz tvoju
svilenu kosu, s'namerom da ti otklonim
tu nevinu stidljivost, taj predeo oko tvog
vrata da utoplim vlaznim usnama
pa ponovno da obgrlim tvoje bice,
neznim satenom sazvezdja.
Obrisem snene oci dodirnom notom moga sapata,
sasvim tiho da utonim u to veliko plavetnilo
tvoje nesebicne zenstvenosti, zaplivam ka
pucinama tvojim, bas gde su znale rajske ptice
oblikovati tvoje modro more, koje je znalo
povisiti tvoje talase i okupati moje nemirno
bice, onako, prosuto po mojim vlaznim usnama.
Nemirne su moje oci, stalno lutaju po tvojim
izvorima, tu gde svaki nemili dodiri mojih
uzvisenje, probadaju tvoju prisutnost.
Osecas li okus mojih vlaznih poljubaca
kako pod mesecevom dodirnom niti posecuju,
tvoja zrela gnezda, istkanim pod paucinom
velikog kretanja zauzimajuci i prozimajuci
svaku poru, sve tvoje izvore samoce i ponovno
izranja pod korenom iskrenosti.
Sapatom uspavljujem leptire koja nesebicno
odigravaju bal nad ravnicom tvog stomaka
pored tog neznog zavojka gde se izliva ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар