Tvoja misao u mojoj glavi

Ovde cu istegnuti tvoju zenstvenost,
svaku poru tvog imena
te nezne kolutove tuznih snova otklonicu,
raskosnim dodirima mojih prstiju uklesacu svoje ime
da nezno snivas, pred vratima tvoga bica ostavicu paket neznosti
uzet cu kao kusur tvoje ljubavi, ne na kasicicu
nit na kutlacu, sasvim pomalo da ti znacim svakim danom.
Nemoj me kriviti sto zelim jos vise da se sladim
tvojom ljubavlju, oprosti mi draga veceras tocim i ovaj pehar neuzvracenosti
ti znas i sama..da postojim ja..
Cini cuda da ni ti, ne bi mogla snage da izreknes..
Znam da postojis, ali znas o cemu razmisljam..
o tim dodirima, sto se sladis
tim istkanim neznim recima sto me mamis..
Dal te mamim..ostacu nedorecen,
napola izbacen sa okna tvojeg srca
kao pozrtvovan stajacu na rubu tvojih zivaca
iako znam, pomalo osecam da me negde jos uvek ima
bas tu gde spokojno cutis, da, sladis se mojim
recnikom..moje iskrene duse..
Prepusti se mila i uzvrati taj osecaj neznosti
da ja mognem da rasirim svoja krila i uzletim
u vecna traganja za tobom,
bas tu gde se snovi sklapaju sa stvarnoscu
negde tu.. gde ces me potraziti
i spojiti se u strastvenom zagrljaju..
Dopusti mi..da te zagrlim, nezno privijem uz telo
pomilujem neznost tvoju svu, kao dodir svile
telo uz telo, i ne brini se..ja cu uvek biti tu..
a ne samo u snu, ko onda u masti
sto smo cinili preosetljive strasti
ucinili..i napokon snili..
dodji..
poslusaj srcu zov, okreni zivotni list
i kreni ka boljoj sutra, budi kraj mojih senki
tamo cu te cekati ja, spustene glave, stidljiv..
sakricu krila, da se ne uplasis,
jer jos te krijem u svojim mislima kao trezor smaragdnih noci
prelivenom aurorinom svesloscu jedino sto ti mogu dati
na svojim rukama neznim..ono za cime tragas..
svoje vreme..svoju ljubav.