Iskupljenje mojih misli

Probudih se kasno u njedrima tvojih zrelih godina
pomalo nedoreceno i izgubljeno strepim,
dal bi ti shvatila iskricu bistrih alpskih voda i dal bi zaplesela nas bal
pod aurorinom svetloscu i zaokruzila svoje misli i krenula na dela ili je samo ovo mali obrucak tvojih dela
mozda jos i dalje ne shvatam tvoju patnju,
tvoj strah medju jabukama iz te krosnje,
gubis mi se opet medju oblacima te belicaste tisine.

Tu gde zuboris i nadas se nama, opet ludis osecam to
osecam te naborano vreme, koje klizi niz tvoju zenstvenost
ta pora me odaje i dalje me traze tvoje misli
kao uplasena tisina bezim i lagano budim se
gde si ti sada..gde..kada te nemam.
Ostadoh sam na ovoj zemljinoj kori da lutam ponovno sam
bez obzira, osecam tvoje tragove..
kidaju mi moju kosu k'o nit vremena
kad zna da pukne od toliko patnje,
ta belina sa tvog lica, taj osmeh medju tvojom belini zuba
taj red osecaja...

I opet ta belina, ta dusa moja..koja vapi za tobom
ili se i dalje plasis da se zaljubis u moje postojanje,
sakricu krila, postacu deo gresnih..
dolazicu ti u snove k'o andjeo a u realnom k'o obican smrtnik
necu se buniti ako imas nekoga..samo cu ti preneti ono sto ne smes reci..
nedostajes mi..

Odigracu ples, da sazovem kisu da vidis koliko sam mocan
da ako me upitas sta radim na kisi..plakacu u sebi da ne vidis moje obrise jake ljubavi
ako se domognes ovog papira, spali ga kao sto si svojom recju unistila moje postojanje, ali ne brini se
ja cu i dalje biti vjecan.
Samo cu slagati vreme, da nisi ti ta koju trazim ovog zivota..
Otplovicu na uzarenom suncu u tamu da procistim tvoj vidik
iako znas da je moje srce najdalja planeta..
kao sto svake noci cedim mlecni put iz tvojih rajskih bradavica..
sa slascu ti reci, mozda poigrati se sa tvojom dusom odigrati taj cuveni let
to poznato mesto u tvojoj dusi, taj odjek davnina..
cujes li ga..
opet me obrisa dok si procitala ovo..
i opet i tako zauvek..

Prijaju ti reci, sve te uvale, svake tvoje zaslade pamtim
kao urezano slovo moga imena u tvojoj velicanstvenoj dusi..
pogledas li tu vrbu ona je zalosna sto mene nema tu kraj tebe
da se sladis mojim pogledom, tim neznim dlanom
preko tvojih ledja..svaka dlaka se povije kao princeza u nadi za spas,
sanjaj me i ove noci, sanjaj me i ja cu doci
imam tajni prolaz u tvojim hodnicima bas tu gde sneno spavas
iako padnes, predacu se u zadnji cas..

Iscrpljujem i ovo malo nade u meni, ne osecas moju dusu
ne osecas ove reci, ispisane pod modrim nebom
i opet se nadam iako prastam, ako si gresna..

Bas tu gde spavas sa uspavankom svojom
pusticu nezne otkucaje svoje, da osetis da sam tu..
voleo bih.. kad bi znala da ove reci nikad nisu moja sudbina, nego jednostavno molitva...

Ufff, moja mladosti, cepas me na atome mojih misli, cepas me na svaki korak samotnih reci
tu gde pupoljak osvezava bistru ravnicu bas u preglednim ocima
nekadasnjih emocija..e bas tu zastacu da nanisem svoju sklonost
bas tu cu otici..u taj ambis moje beskrajne duse..

I opet nastojim da ti pokazem tu vrelinu lavina, bas u mojim venama
gde protice moja vrela ljubav, k'o kad mesec poigra nad nebom pred svima
da pokaze koliko je mocan, bas tu gde stojis ja cu te pronaci u nepreglednoj samotnom kutku naseg postojanja.

Kako da ti docaram vrelinu ljudi, kada nisi ni sama spoznala sebe kada nisi znala reci
oprosti mi..i opet bih molio sazvezdje da ti tu belinu oko oka sakrije, da mi te neko ne ukrade u ovom surovom svetu..