Gospodari preljubnickih misli

Zeleli smo sve za ovu noc, za taj dan, to jutro,
islikano samo za nas dvoje, dok smo se ljubili osecali
smo obode nasih upaljenih usana.
Neprestano smo zvakali uzdahe, koji su se prepleteno
slivali po nama, jos ni kafu nismo popili,
tog naseg nadanja..
Sada nam jedino preostaje propadanje
iako se opet nadamo, tom mekanom jastuku.
Obavijeni strascu, sami smo stvarali mastu
samo je zamotali u niti realnosti,
sakrili je ispod jastuka i krenuli u pokorne
preglede tih zanosnih valova.
Zapljuskujuci ih nasim znojem,
tvoja kosa je odisala sarmom po mom naboranom licu
parala me pogledom, s'uzivanjem pojila se mojim telom
zastajala na pasnjacima moga stomaka,
ispravljajuci uvojke svojih vlaznih usana
te obruce po vlaznim jezicima, uvlacila svaku nit
medju svojim telom i zaplesala pod vedrinom mesecine
koja je virila kroz kapke nase roletne,
upijajuci svaku zelju ispod nase postelje.
Nesebicno si uzimala moj danak, mojih medjunozja
oprastajuci posle plime sve one nemirne poglede
u nadiranju isprepletenih dodira tvojih otkucaja
neprestano si zadirkivala, upijajuci svaku slast
iz mog tek obraslog cveta.
Oslanjajuci se samo na mastu, te trenutke kojima
smo se molili svakog jutra, i opet nastavljas
bezobrazno prljajuci nase postojanje,
medju svojim nemirnim dodirima, tim usnama
koje su prizeljkivali i sami gospodari tamnica
nase duse.
Pogledom smo otkrili nase tajne, laganim korakom
tvoga poljupca, slegali i lozili nase narastaje
oplemenili svaki ugriz, prijala je kosa..nedorecena.
Prilazim polako, sasvim nezno do tvojih korenja kose
uzivajuci prolazim kroz njih, ko mali zanosi vetra
koji su se znali sladiti posle kise.
Neznim obrisom dlanova, prekrio sam tvoje lice
i umotao u socne izlive vlaznih poljubaca
upijajuci svaku pozornost tvoje zenstvenosti,
utiskivao sve prljave misli, jedne za drugom
kao obruc za kojom tek sledi neizdrziva posrtanja.
Drzala si svojim rucicama mene, dok sam u pazljivim
pokretima upucivao ugrize svojih misli
prepravljajuci tvoja nabrekla dva planinska venca,
uklesanih od pamtiveka, spustajuci se niz kapljice znoja
osluskujuci uzdahe vetrova pod podnozjem tvojih
cvrstih, tako uzarenih bradavica.
Dozivale su me, pojedi me, ko jagodu kada smo oboje
uzivali medju nasim usnama..
Ugrizi me, dozivale su ponovno ko onaj uzitak kad
si rasplamsala u nama zelju za jos dodirnih
osecaja medju nama samima, iako smo bili gresni
nismo ni slutili da nam je vreme podarilo vecnost
prepun divljih dodirnih tacaka, koji su vodili
do same granice nasih dostignuca.
Katkad zastajali na visoravni nasih uzarenih pogleda,
i opet smo se sastajali tajno, bas ispod tog
ugaslog meseca.
Izgubio sam se u ponoru tvojih nevinih prozimanja
hteo sam docarati to malo mesto, tek obraslo
gustim krosnjama tvojeg blazenstva.
Tvoje nezne butine milovale su mi lice,
onako smelo i pomalo stidljivo, jer nisi ocekivala
da budemo pretoceni u iluziju stvaranja nasih grehova
a opet si mislila na nase nemirne kutke,
osetila si s'vrhova vlaznog jezika, lupanje tvog
srca, uspinjajuci se na jastuk, molila da prestanem,
a u gresnim mislima da nastavim..
Tako uzbudljivo, tako nezno si usisana medju mojim
ustima, da si u jednom trenutka ispustila jauk
uzitka, stresla svoj veo, sve te kapljice su se rasirile
pod nasim kretanjima i optocile svoje drazi.
Prijatno grickanje tek doraslog slatkoreci tvojih gresnosti
s'uzivanjem sam se sladio bez obzira sto sam tek
doruckovao, rucao i vecerao pred tvojim konacima
s'uzivanjem cu ispiti i ovu tecnost uzgoja tvojih
pozrtvovanja, presusicu svaki bunar tvojih zelja
naiskap sve odneti..u svoje dlanove,
prijanjati uz tebe..dok tako tiho uzivas
dok mi sami pod ovim mokrim carsavom
sjedinjujemo nase izvore pod prelepom mesecinom.
A mesec se toliko nakrivio nad roletnom,
ko da se opio od tih nasih grehova i ostao zatecen
nad modrim svodom, pitajuci se,
kada ce sunce doci, jer se umorio od preteranog pogleda.
Kvario je svoje oci, cele noci da je zaboravio da ode
na rastanak sa nocnim svetlom, i dalje para svemirom
sto se uspavao pored toliko optocenih grehova.