Vatreni pupoljak

Nebo se podvilo pod tvoj prozor,
svirajuci harvu samo za tvoje usi,
za tvoje cokoladne snove,
dok tvoje smelo bice,
gacka po rastopljenoj cokoladi,
svo uprljano od nasih uzdaha,
opet mi izvrces ovo slovo,
ponovno uvlacis svoju nemirnu kosu medju moja bedra.
Snivajuci snove pod nocnim nebom,
dok zvezdice snene,
slivaju uzarene uspomene pod satenskim carsavom,
nezno oblikovajuci tvoje nezne butine,
ostavljajuci cokoladne senke pod
oborima mastanja, a opet,
slasno upijaju tvoju kozu pod uticajem meda.
Iznova u snovima odlazimo na veceru,
sapatom violine te dozivam,
barem u snu, da uzmem te pod okrivljem neba i
zaplesemo ples, bas tu kod spomenika dok on pomalo
zvirka, ogledajuci cudo nebesko,
ne plasi se moje sene, pridji joj,
slobodno, uzmi je za ruku i odvedi me..
Okupana vatrom,
prilazis mi vrelinom svoga osmeha,
dozivajuci moje bice,
snenim izlivima nadanja,
a iznova i iznova,
darujes vatrene pupoljke cvetnog mastanja,
katkad zastanes da se ogledas pod plavetnilu mojeg
beskonacnog raja,
nestrpljujuce ocekujes svezanj toplih uzdaha,
a opet i iznova se predajes mojoj muskosti.