Gracioznost

Isiban nesebicnim povetarcem,
bas tu ispod lugova dostojan tvojih gracioznih pokreta,
eto opet igras graciozno pred mojim prostranim delom mojih krila,
nasuprot tome opet umiljavas se mojim hodocascima.
Te varnice ponovno rasprse se po citavom ljudskom hodu,
izistujkujem da nesto srocim samo za tebe,
barem na trenutak mojih nadanja.
Nikad necu moci da oslikam tu gracioznost,
sto obara i pomalo setno ove moje zlatne strune,
koje mrestim u podlugovima tvoje duse,
ti znas da nikako ne mogu da docaram tvom srcu,
taj trenutak pozrtvovanja za kojim oboje sledimo.
Uzalud se trudim da svucem sve galaksije,
u tvoj ponor iskrenosti da bi polako uzivao
u svim tim utabanim stazama gde sam sve potajno
otkljucavao, pomalo ukrasio tvoje smaragdne oci,
i opet cu iznova utapkati melodije mlecnog puta
tu na tvojim njedrima, gde tvoje srce odavno kuca za mene.
Niz tvoje rumene usne klizi potajno,a sasvim necujno med,
rastocen u mali milion beskrajnih uzitaka,
sladi se on, dok polako ostavlja na usnama pore mojih uzvisenja
sasvim tiho ostavljajuci okus svojih uzitaka,
cika te da se nahranis jos beskrajne ljubavi moje.