Gutljaj samoce

Popicu jos jedan gutljaj samoce, jos jedared cu ugristi svoje usne
da se izlije krv k'o mastilo iz mog bica,
da me ugreje u ovim hladnim vecerima..uzecu jos jedan odlomak
ovog vremena, odvojicu jos malo trenutaka u vecnoj vatri
i tiho..bas tiho nestacu u jutarnjem budjenju jutra.
Polako provlaceci svoje breme, ka boljem vremenu..
Kapljice gutljaja trzaju se ko nebeske kocije
sva ta galama gusi me, bas pod tim polomljenim prozorom moje duse
i opet cu vikati na vreme,
zasto se tako naglo menja..zasto sve sto je lepo
mora imati kraj..zasto..
Ostali su samo odjeci u mojoj pustoj i neshvacenom kutku..
Zeleo bi se probuditi na toj mekoj postelji
bas pored tebe tu, da te ceskam po kosi
bas kao sto mace prede..ko onda kada si znala izustiti dah
prilikom jahanja krilatih pegaza u tvojim snovima
voleo bih jos vise..ali ne umem docarati tvom bicu..
Opet gutljaj ove moje patnje, opet me tera bez snage..
osecaj i dalje drema, bas ko sto ti znas tako sneno hrkati..:)
i opet sklanjam granice tvoje, cak me i radnici tvoje duse zagovaraju
ostavi to..to tebi nije dozvoljeno..jer ono i tebe cuva..