Pismo

Gori moje telo, nad tvojom belinom,
oseca se miris svezih uzdaha,
eto izlete mi jos jedno slovo,
sto preslisah se u sebi,
nemoj se muciti dugo,
uvuci tu boru sa nesebicnih obala
svuci deo sebe,
barem na celost ovog papira,
samo prozbori jos po koje slovo,
a onda odleti u moj vecni podrhtaj.
Drhteci pravilno na stubu spokoja,
osetih jos okus moga mastila
procitaj me smelo,
zazmuri i ugledaj me..sretno.
Osecaj se budi kao kod listanja stranice,
iako mislis da smo samo brojevi
na poledjini nasih korica
ubrzaj, brze, bolje, ne posustaj..
samo dodji do korice mojeg iskrenog kroja.
Vidis i sama da slovo bledi,
od svega pomalo ostalo je i ovo sto vredi,
sasvim bezbrizno odustace i ono,
kada pocepam pismo tvoje.