Opet se budim,kroz ove prigusene molitve
opet mi ovaj jecaj,krade bogu dane,
opet mi lagano klizi ovo slovo sto ti pisem..
Cemu sve to,i ova ptica sto nezno cvrkuce na mom
zatamnjenom prozoru..vetar..
Hm,kuda li sada on luta,cije li lice sada para.
Znali smo pored stare tresnje biti
ispijati njene sokove,kao sto smo ispijali nasu izgubljenu ljubav,
Znali smo da je vreme stalo za nas dvoje,
znali..a cutali smo kao dva sokola bela..
u nadi da jos ima nade za nas,
mislim da neko je pokidao te tajanstvene niti nase takozvane ljubavi.
I otisao daleko od nas..tamo gde se dusha radja pred bozijim skutima
mislio sam dotrcati do tvoje zenstvenoscu i priznati da te jos uvek volim,
ali plasim se tvoga oka dva,jer umeju da zalutaju na raskrsnici nase nesudjene ljubavi.
Ovo mastilo,opet..Tera me na plac,kao da guta sve one nase nezne i bescutne trenutke,kao da zeli..da me probudi iz ovog kosmara..
Kroz svoje misli osecam,tvoj dodir
tvoj glas koji mi odzvanja u mojoj dusi..eh ti hodnici su odavno ostali pusti
ti moji praporci,odavno su ohladili moje srce,koje kuca kao vremenski sat.
Izgorela cigareta,nagomilava se dim,opojne ceznje..ne cujem ti glasa vise
srce mi postade kamen bez tvoje ljubavi,
kao jastreb koji neumorno leti nad prostranstvenim modricastim svodom..
Jos jedna casa vinskih suza,jos jedna molitva..za bolje sutra.
Нема коментара:
Постави коментар