Dusa

Opet mirno spavas, opet te snovi odaju
zaviricu u tvoje ove nadrazene uvale, svucicu sa tebe veo svakodnevnice
kleknucu pred tobom..da se zasladim pod ovom uskom uvalom
rasiricu noge..poput mojih krila kada si letela u snovima
dodirima osecas vrhove mojih prstiju lagano kako klize po butinama
uzavrela krv mi prodire..svi ti grehovi odjednom stadose..

Sta radis to, ti trebas da me cuvas..a ne tako samnom da se sladis
rece dusa tvoja..postideh se, jer nisam ocekivao da cu na tebe naici.
Sladio si se samnom svako vece, pusti me da se ja sladim sada u snovima
moje bice te sanja, iako ti to nikada nece priznati..da..te..gleda
dok njen andjeo spava..

Postavila je granice, a ti si preleteo i srusio joj svet,
bas tu gde sam ja usnula tebe..
Ugledala sam tvoju dusu i prihvatila te..

Izasla je dusa iz tebe, ta belina svetlosti
ta beskrajna reka izlivena ljudskim shvatanjima
uzburkana ceznjom svakodnevnih tvojih dodira
uplakana medju potocima nekadasnjeg zivota..

Ti si se stvorio, bas na tom krevetu gde si sada
otklonio mi ovu savest da te ugledam
otklonio moja zlovoljna jutra
svu onu iskricu si popalio i odneo je u ponor samoce
iako sam krvavo iskrena..ti si me izlecio jednim dodirom
tvoje andjeoske duse...