Medno budjenje

Ustajanje cini me tako uspavano, cak i ova jutarnja
zbivanja po mom rasirenom putu, bas tu gde moje
srce lumpuje do svitanja, lagano udarajuci stvara
prekrsene saobracajke u haosu mi stvara dan, kao
haos stvarajuci urezane noci, posle lumpovanja.
Optoceni smaragdnim usijanjem, odolevam od tvojih
slova, uzurbanog udisanja cestica tvojih vlaznih
usana, kao dete osecam tvoju neznost tih uvojaka
nasmejanog lica, a opet iscekujem tek usnulu tebe.
Znam da se katkad razlivas po postelji ko mastilo
a opet, ne mogu ti prici, sva goris od mojih dodira
pa cak je i ovo slovo krivo, sto te ne uspavah dobro,
ali docice i taj dan, kada cu smeti dozvati te po
prezimenu tvojih telesnih uzitaka.
Mozda cu i tada smeti, da te dozivam u nocima, mozda,
sve je to veliko mozda.
Osecam tvoj glas, bas onaj dan kada si prelazila ulicu
vesto, gracioznim glasom potvrdjivala ono sto si saptanjem
po jastuku izgovarala u snu, osecas moju lavinu sazvezdja
a opet..ostajes razlivena kao mastilo pod mojim dlanovima,
nemim usnama, i iznova trazis mazenje, nasih bica.
Zamisljam u sebi taj susret, samo to razmisljanje pomera
moje srce u stranu, lep i udoban je osecaj, kao kada se
okupas, pa sve silne kapljice klize po tvom telu spustajuci
zavesu nasih dodira, upijajuci samo nase odsjaje, pomalo
uznemirene a opet beskrajno iskrene.
To uzburkano more u tvojim ocima, mi jednim talasom razbija
zidine moje jedine odbrane, lakocom svojih uzdaha oteras mi
vetar, cak se i dusa uplasi, jer oseca vetar u tebi, oseca
to vreme za neznost. Dal si spremna? Misli se ono, Kako da
otkrijem nesto, a da me ne povredi, nisam toliko vest, da
sakrijem emocije. Mozda ako otklonim tvoju ludost, tu gorcinu
mozda cu tada, moci da se odgledam u svoj toj silini nekih
boli ili jednostavno prigrliti, tebe kao samu, i tada spoznati
sebe. Znam da vredis, ne novca, niti vrazijih dukata, samo
jednog velikog srca, i uploviti u to nemirno more, i baciti
sebe u taj ponor kao spas za sebe, a tvoje jedino izlecenje,
a opet, ne bi voleo da budem izlecenje, nego zajednicki spas..
Nemim usnama dodirujem ti pasnjake, tvojih neznih ledja
nastojim svaku brazdu urezati u svoje secanje, da kada budem
ponovno navracao da krenem od samog pocetka, tu kraj tvoje
mirisljave kose, laganim pokretima spustim vrelinu sa usana,
znam da snivas moju dusu, ko onda kada si s'osmehom popila
svoju jutarnju kafu i ocekivala moja slova.
Taj trenutak da zamrznem, bas taj trenutak da podelim s'tvojom
zenstvenoscu, barem na kratko pre nego sto te uzme svakodnevnica
za sebe, osecas da svaku noc, prodjem kroz tvoju kosu, ostavljajuci
nepregledne sunceve svetlosti, samo da ostanes u mojim koritama
nezno zagrljena..
A opet osecam tvoje ruke kako me grle, dozivaju me u tvojim mislima
ne mogu se odupreti njima, jer mi svaka tvoja boja glasa treba
u ovim nocima, da osetim tvoje znacenje..da osetim deo tebe.
Nemoj me tako malena gledati, ko da zelis me oteti od mog
postojanja, zagrli me jako, najjace, da znam da je i tebi sve ovo
bitno. Zasto drhtis dok me grlis, osecam da vapi srce tvoje
nemoj tuzna biti, umoran sam pod ovim nocnim nebom osecam tvoj
strah, a opet vatreno sunce ce doneti oboma spas.
Evo, od sutra dolazi sunce, da ti podari svu svoju toplinu
iz moje velike duse, da ti utopli ono sto ti imas najvrednije
nece unistiti, ono sto je negovano, ali jedino znaj, bice
taj dah uspomena vezan, kao i sunce sto ti bude otvaralo kapke
tvoje. Znaj, da usne moje sada su tvoje, a to sto te greje
nije samo sunce, to su moje ruke, kao sunceve svetlosti
da ti greju telo, bas kao one noci..sto smo se sladili
pod vedrinom usijanih zvezda, utapkanim okusima meda..