Ceh

Najniza isporuka tvojih ljubavnih osmeha
upravo je skocila na razinu tvojih mastanja,
mozda, sasvim slucajno, porasce i otkucaji
barem malo uz inflaciju tvojih pora.
A opet, sva ta cvetna polja ubrace neko drugi
onako po noci, ko svaki lopov,
docice po najam bez obzira sto nismo
plemici tvoje zenstvenosti i opet
predaces se, bez obzira takva ti je priroda..

Bez obzira tuga mi ponekad izleci rane, kao onaj put prepun gresaka
onaj put rastuci i goreci ispred mojih paklova, izgoren i prognan
bez imalo duse, ponovno ozivljen, nikad zapamcen i nimalo osencan
kao one morske struje koje su znale, da mi operu moje misli u taj
strucak malih iskrica, i opet te trazim medju hiljadu lica
i opet sklanjam dusu, prepustam se i dalje vecnoj patnji
da bi mogao da nadjem nadu, pa makar na udicu da zakacim
tvoj spas. Odavno te nema kraj mene, znam, odseceni smo
od prevelike ljubavi, malo po kazni, malo i po odsutnosti.

Sunceve pege opet prelaze nase trotoare, bez ikakvog dobitka
izliva se ko mastilo nasuprot nasim ocekivanjima,
ali katkad zastanu na obodima ivicnjaka da oslusnu
tudje korake, pomalo detinjasto, s'nadom putuju
do svacijih horizonta, bez obzira da uprljaju jos ovo
malo iskrene duse. Gackamo po vodi, sretno zakaceni
na obodima nasih iscekivanje i opet krenucemo nasim
putevnim prostranstvima, barem na kraju cemo uliti po
jos koju vinsku casu suza i krenuti u zaborav.