Miris kise

Samoca se cedi iz mene,
osecam vreme ko izliveno iz flase
opet su cudni putevi moji,
opet strepim da sagnule su me kise
iznova cu ustati i brojati dane,
kao one sa Kalemegdanske strane
bas te juznije kapije sto su znale da broje moje dane
unapred vec znam,
svaki plocnik isprasen od svacijih stopala
opet ovo vreme ce da stane,
ne znam kako cu samo da prodju
ovi dani..

Bila si sjena,
sto broji moje dane,
bila si i ptica u letu,
ali pale su i moje rane
bila si moja misao cesta
bas pored te ceste,
gde neretko u paznji osvanuh bolje dane
evo i vreme prolazi kroz moje bice,
tu pred zorom cu ja da svanem
bez obzira na sve te dane,
izgubljen u svim tim neznim recima
naocigledno svih,
ostadoh porazen i upropasten.

Usnama sto sapcu nezno tvoje misli
dozivaju nase boli, ustajes izjutra oblivena strascu
umivena kod bistrih vodopada
tvoje skute obescascenih carapa, jos raste ta strast
ta vecna vatra u nama, izmedju tvojim crvenim bradavica
neprestano zagovarajuci moju senu
toliko odlivanja, s'praskom grmljavine
stalno cuceci stoji tvoja vrela zenstvenost.
Opet se nadas slatkoci mojih reci
oblivas me znojem svojim, ulazis i prelazis
preko moga bica..zelis me..a opet pustas me.

Setacu kroz vreme,
seticu se spomenara..
tih misli sto za tebe svane
rasiricu svoja krila,
onako bez srama pusticu svoj zov
i odleteti u visine,
gde nema tvojih misli
tvojih dodira,
neznih i pomalo setnih
uzecu strucak emocija i baciti u sva vremena
jer od ovog leta..
postacu samo pali andjeo..