Hodnici vremena

Dan se budi, odakle ovoliko cudi,
zivot ide a nikuda ne postize
korak po korak odlazim i ja..
tamo gde sunce modro tone, potonucu i ja..

Iza oblaka sivih, poneka nada se sada budi
ah, ta nada kao prastara rec koja
je potonula na dno a zivot uz nadu
nekuda zurno prolazi i nestaje u hodnicima vremena...

Govorili su hodnici vremena:
Za nama idi, decko, ne boj se!
Mi izviremo iz srca,
mi spiramo bol sa duse,
rosimo je, osvezavamo je,
kao sto prolece osvezava cvece.

Za nama idi, decko, ne boj se!...
Nas put ce da ti pokaze
gde se nalazis...