Uzmi me opet

Pod prstima otklanjamo nevazne stvari,
uskladjujemo nase strasti pomalo izguzvane
podudaramo ispod cebenceta i upijamo
nase semenje, nemim telima podrzavamo
strepnje u nama, koje odzvanja poput
slepcevog stapa besciljno stapajuci se
sa okolinom nevaznih momenata, a katkad
pustimo nase vrele jezike da se pronadju
na poljima pozude, utkane u nasa imena
nikako slucajno, samo namerno odlivamo
jos zubore nasih uzrastanja pomalo uzviseno
prodiremo u nasa tela, ah..

Taj dah mi izmice, ne skidaj se sa moje
muskosti, ostanimo na uzvisenom brdu
nasih uzitaka, rastresi svoju bujnu kosu
nemoj silaziti, ugasice se zelja za nama
rashodano uzivas u nasim pozudama, s'oblakom
tisine vristis od uzbudjenja, zanjises svoja
bedra, skakucu od radosti, sto te opet imam
ne silazi rekoh, pusti vrtlara da preuredi
tvoj vrt, svaku ruzu obilnom padavinom
njegovog soka da oprasi, ah, ima jos
cvetnog, pomalo zavodljivog u nama,
samo da skinem i ovaj veo, nasih bludnih
radnji, i uzmi me opet..