Izgubljen u beskraju

Volim ovaj svet sasvim uzburkano tece mi kroz vene,
pristacu uz njene obale, da se nakvasim skroz,
bez obzira optrcacu svojim bosim stopalima
samo da nahvatam, bistrine njenih uvojka.
Zaplivacu pored morskih cuda, stajacu nad vodom
zureci u oblake, jer znam da nikad necu biti sam.
Ako me ikada sretnes, ne placi zamnom jer u nekom
tvom trenutku bicu tvoj, samo zazmuri na tren
pogledaj moj dom, tamo sam ostavio srce zavejano
nikad samu i opet cu zuriti u tvoje plave oblake.
Imam moc, podici cu more da dotrcim sa morskih stepenica
do tvojih vrata, samo da ti sapnem da te cekam ja.
Ukljucio sam i sve morske zveri da ti pevaju
pesmu ljubavnog cina, bez izuzetaka naspram
olujnih vetrova tuge koji znaju da oduvati
sve moje ladje iz tvojih raskosnih luka
ostani mila, bas na tom rukavcu nasih zelja.
Dodirni moje ruke, ovako stresene od ljudskih
potreba, ne brini se cekam te bas pred vratima
tvoje pozornosti.
Zamisli nas pred nasom zorom, obuceni u odoru sadasnjice,
tek pred pomolom zaplesemo uz nase vreme, sasvim slucajno
krenemo dolinom strasti, ti tako sneno i veselo obuhvatis
me znojnim telom. Nikad ne bi mogao upregnuti zov prastanja,
samo na dodire nase iskrene, ponovno okrecem ti svilenu kosu
prema suncu da me ta medena lepota ne zacara da krenemo
putevima slasti, dodirnim mastanjima bas tu pred nasim stopalima.
Osecas kako ti bridi stopala, od tolikih talasa, nemoj toliko
rano odlaziti u duboku vodu, sasvim sigurno mozemo prepustiti
se nasem istinskom zovu, oprostiti vremenu sto je znalo
da iskusi nase plodove ljubavi.
Jer nikada necemo moci, uzgred nikada nismo usli u taj sam
cin, znam prekidam te mila, ne plasi se mojih uzburkanih talasa
to je samo moja ljubav, toliko uplasena da obara i samog vetra.
Zelis da se prosetamo po pucini istkanim pod suncevom svetloscu
samo za nase oci, bas u toj bistrini tvojih zenica,
okupacu se ja, skinucu svoje grehove i zaploviti u duboke vode,
samo da bi shvatila, da sam ja tvoje sazvezdje, tvoja sena
na kraju tunela, tvoja svetla dusa koja te s'paznjom cuva
bez obzira mila, dopusticu i ovoj zvezdi da ti ulepsa snove
bas pod tim aurorinim nebom, sazvakanom, pomalo izboranom
od nasih shvatanja.
Mislis da ja ne bi voleo da proguram te rubove proslosti
izaberem najsjajniju zvezdu, samo da ti docaram, jednostavno
prilozim tvom snu da ipak neko ima vredan u tvom zivotu
bez obzira, ja cu biti tu.
Vetar opet iznova rusi te nase kule, takozvanih karata,
ta uzvisenja gde su moje usne oblikovale tvoje vrhove
oblikovajuci po rubovima mojih usana, svaki trzaj tvoje
zenstvenosti je samo potvrdjivao, da to uzvisenje
je donekle otvorilo mlecne napitke.
Ne bi voleo zvucati tuzno nego sto su nasi putevi se
ponekad sretali, izuvali se pred nasim slastima,
ali katkad zastali da oslusnemo nase bistre misli
pod nasim rajskim nebom, bas pred kapijom isklesanom
nasim dodirima..